Sin i zaručnica izbacili su staru majku na ulicu po hladnoći. Prije nego što je umrla, uspjela je napraviti tako da zažale do kraja života.

Julija je morala izaći van po snježnoj mećavi, iako joj se jako nije išlo. Vraćajući se kući, primijetila je staricu na stanici. Bilo je neobično jer je starica sama sjedila i gledala prema dolje. Znači, nije čekala autobus.

– Bako, čekate li nekoga? – upita Julija.

– Ne, koga bih ja već čekala, sama sam – odgovori starica.

– Smrznut ćete se ovako, dođite, odvest ću vas na toplo – reče Julija i pozva taksi. Zajedno su otišle kod nje kući. Julija je pokazala baki kupaonicu, a sama otišla u kuhinju da brzo pripremi večeru. Kad je baka pojela, sjele su zajedno u dnevni boravak. Julija je željela pitati što se dogodilo baki, ali nije znala kako početi. Tada je baka započela priču:

– Imam sina, jedinca Kostu. Rodila sam ga kasno, u 38. Moj muž je preminuo ubrzo, nakon godinu dana. Srce mu je stalo. Morala sam sama odgajati sina, bilo je jako teško. Kosta je odrastao, otišao na fakultet, zatim našao posao. Došlo je vrijeme da se oženi, imao je zaručnicu, Maju. Ali nisam joj se sviđala, iako ne znam zašto – rekla je baka dok su joj oči bile pune suza.

Baka je nastavila: – Cijelo vrijeme mi je natuknula da sam suvišna u našem trosobnom stanu. Kasnije je Maja ostala trudna i nije se ustručavala govoriti mi u lice da im smetam. Zatim je saznala za obiteljske prstenove i svaki dan pravila scenu zašto ti prstenovi još nisu na njenim prstima. Danas su rekli da idemo kupiti dječje stvari, ali su me ostavili na stanici u nepoznatom dijelu grada i otišli.

Nakon bakine priče, oboje su plakale. Juliji je bilo teško razumjeti kako netko može ostaviti vlastitu majku na ulici po zimi. Od tog dana baka je ostala živjeti kod Julije. Nakon posla, baka bi ju dočekala s finim krafnama ili piroškama, i zajedno bi gledale serije navečer. Julija se jako vezala za ovu dragu staricu.

Jednom, kad se Julija vratila kući, televizor je bio neobično glasan, što je bilo čudno jer bi ga baka smanjila kad ona dolazi kući. Julija je pretražila dnevni boravak, kuhinju i sobe – ali bake nije bilo. Vrata kupaonice bila su otvorena, a baka je ležala na podu. Julija je odmah pozvala hitnu pomoć i policiju. Toga dana, baka je preminula.

Prošao je mjesec dana, i tada se na Julijinom poslu pojavio neki muškarac u skupom odijelu:

– Tko si ti, varalico? Koje pravo imaš uzeti ono što pripada meni? Pronaći ću pravdu, istjerat ću sve na sudu.

Ispostavilo se da je baka prepisala svoj stan i obiteljske prstenove Juliji, a sin Kosta sa svojom Majom ostali su bez ičega.