Ceo život sam radila i štedela da mom sinu ništa ne fali. Bila sam samohrana majka, nije bilo lako, ali on mi je bio sve. Odrastao je u dobrog i pametnog mladića, završio školu, zaposlio se, a onda je upoznao nju – devojku zbog koje sam postala nepoželjna u sopstvenoj kući.
U početku je bila fina, čak mi je govorila da joj je drago što sam uz njih. Ali kako su se približavali venčanju, sve se promenilo. Počela je da se žali da joj smeta moje prisustvo, da im trebaju "mir i privatnost". Mislila sam – proći će.
Ali posle venčanja, moj sin je seo sa mnom i rekao mi:
"Mama, treba nam prostor. Možda bi bilo najbolje da pronađeš neki stan."
Kao da mi je neko oduzeo tlo pod nogama. Ja, koja sam za njega dala sve, sada sam postala višak.
Spakovala sam stvari i otišla. Nisam htela da pravim scene. Ali jedno znam – ono što sam ja radila za njega, on za mene nikad ne bi uradio.
Da li sam pogrešila što sam mu sve dala na tacni? Šta biste vi uradili na mom mestu?
Primjedbe