Ćerka je primećivala da se majka kasno vraća kući. Ali nije mogla ni da posumnja šta se zapravo dešava.

Muž Olge Zaharivne preminuo je u šezdeset drugoj godini od bolesti. Ona je ostala šezdesetogodišnja udovica. Ćerka Ira i njen muž Sergej na sve moguće načine su je podržavali. Pokušavali su da je odvrate od teških misli.

Jednom prilikom, ćerka joj je predložila:

– Mama, preseli se kod nas. Kuća nam je velika, stabilni smo finansijski. I deca će se obradovati baki. Šta ćeš sama ovde? Pođi s nama, važi?

I nagovorila je.

Život Olge Zaharivne ponovo je postao dinamičan, ne ostavljajući prostora za tugu.

Jednog dana, dok je uzimala unuke iz škole, Olga Zaharivna je pročitala oglas: „Za one starije od 60 godina“. Pozivali su ih na večernju zabavu u kafiću.

U subotu uveče, Ira je videla majku lepo obučenu i sa šminkom.

– Mama, gde si se to sredila? – upitala je iznenađena ćerka.

– Iročka, zaboravila sam da ti kažem. Idem na zabavu za penzionere u kafić. Želim da se malo zabavim. Umorila sam se od jurnjave za unucima.

– A oni bez bake neće zaspati, bez tvojih priča…

– Ti ćeš im pročitati! Zbirka priča je na noćnom stočiću. A baka uzima slobodno veče – veselo je rekla Olga Zaharivna.

Majka se vratila kasno i tiho pevušila poznatu melodiju. Ira je odavno nije videla tako nasmejanu, a sada je još i zapevala. Intrigantno…

Ali Olga Zaharivna nije se zaustavila samo na tom jednom izlasku. Sada je posećivala klub svake subote uveče.

Ira je, s druge strane, prestala da izlazi subotom u bar sa Sergejem i prijateljima…

Jednom, kada je izašla iz spavaće sobe da dočeka majku, koja se kasnije nego obično vratila iz kluba, ona joj je rekla:

– Iročka! Kako je divno što ne spavaš. Imam nešto da ti kažem! Htela sam sutra ujutru, ali sada je pravi trenutak…

Upoznala sam čoveka. Stariji je od mene godinu dana. I on mi je kao rodna duša. Nisam verovala da je to moguće. Izgubila sam nadu da ću opet biti voljena. To je tako očaravajuće… On je dobar. Videćeš, svidеće ti se.

Olga Zaharivna je bukvalno sijala od sreće. Kao da je skinula deset godina sa sebe.

– Ivan i ja vas sve pozivamo na naše venčanje – veselo je rekla majka, grleći zapanjenu ćerku.

Svako, uvek i svuda, u bilo kom uzrastu, ima pravo na ličnu sreću. Tako je bilo, jeste i biće.