Mama je rekla da izbacuje mene, mog muža i naše dvoje dece iz stana. Kada sam saznala razlog, ostala sam skamenjena.

Moja mama ima više od 60 godina. Oca smo izgubili pre 15 godina. Od tada je mama živela sama u velikom trosobnom stanu. Predložila mi je da se preselim kod nje sa mužem i novorođenom bebom, jer smo tada živeli u iznajmljenom stanu. Pristali smo, jer je unuk mogao biti spas za moju mamu. A i nama bi pomoć dobro došla. Tako smo i živeli.

Dve godine kasnije rodila sam drugog sina. Izgledalo je da je sve bilo odlično. Stan je bio veliki, mama je imala svoju sobu, niko nikome nije smetao. Sve do nedavno…

Naši sinovi su porasli, postali su poslušni i pametni momci. Sami rade domaće zadatke, bave se sportom. Naravno, više se druže sa prijateljima nego s nama, a posebno s bakom. Tako je mama počela da se dosađuje. Počela je da traži sebi neke bolesti, samo da bi češće išla u dom zdravlja.

Verovatno je tamo u redu imala s kim da priča. U jednoj od tih čekaonica upoznala je čiku Ilju – njenog novog udvarača. Dobar dekica, ali ima skoro 70 godina. Samo što je jako slaba ličnost. Čak ga i njegov sin bije kada se napije.

Od malena se sećam kako je mama hranila, a ponekad i dovodila kući napuštene pse i mačke. I sada je našla sebi novu brigu.

Počela je svakog dana da zove Ilju na ručak. A on je stalno dolazio u staroj, iznošenoj odeći. Govorio je da mu sin uzima celu penziju.

Došlo je dotle da ga je mama pozvala da se preseli kod nas. Postalo bi tesno, pa je mama odlučila da nas izbaci.

Naravno, mogu da razumem mamu. Želi da na starost živi u miru, da ne mora stalno da kuva i posprema za svima nama. Ali kakva je naša situacija?

Stariji sin završava školu i planira da se preseli u glavni grad. Mlađi je odlučio da nakon 9. razreda upiše vojnu akademiju. Imamo nešto ušteđevine, ali sve će otići na školovanje dece. A sada moramo da pronađemo gde ćemo živeti.

Verovatno ćemo morati da iznajmimo stan. Možda ćemo moći da damo prvi ulog za kredit…

Odlučili smo da razgovaramo sa mamom. Objasnila sam joj da će deca uskoro otići, a moj muž i ja ćemo biti u drugoj sobi i nećemo smetati njenoj ljubavi. Osim toga, nisu više mladi i uskoro će im trebati nega. Mi bismo mogli da im pomognemo.

Ali mama je nepokolebljiva u svojoj odluci. Izbacuje nas.

Šta da se radi, sama je tako želela. Neka onda ne računa na našu pomoć kada joj zatreba…