Sin i zaručnica izbacili staru majku na ulicu po zimi. Prije nego što je preminula, uspjela je učiniti nešto zbog čega su se kajali do kraja života

Julija je morala izaći van na mećavu, iako to nije htjela. Vraćajući se kući, primijetila je staricu na autobusnoj stanici. Bilo je čudno jer je starica sjedila sama i gledala u tlo. Znači, nije čekala autobus.

— Bako, čekate li nekoga? — upitala je Julija.
— Ne, koga bih već čekala, sama sam.
— Ovako ćete se smrznuti, hajde da vas odvedem na toplo.

Julija je pozvala taksi i odvezla baku svojoj kući. Pokazala joj je kupaonicu, a sama otišla u kuhinju kako bi brzo pripremila večeru.

Kad je baka pojela, sjele su zajedno u dnevnu sobu. Julija je htjela pitati što se dogodilo, ali nije se usudila započeti. Tada je baka počela pričati:

— Imam sina, mog jedinog, Kostju. Rodila sam ga kasno, s 38 godina. Moj muž je umro godinu dana kasnije, srce mu je stalo. Morala sam ga sama odgajati, bilo je jako teško. Kostja je bio neposlušan dok je odrastao. Na kraju je odrastao, otišao na fakultet, pa našao posao. Došlo je vrijeme za ženidbu, imao je zaručnicu, Maju. Ali nisam joj se sviđala, ne razumijem zašto.

Juliji su oči zasuzile dok je baka nastavila:
— Stalno mi je davala do znanja da sam višak u trosobnom stanu. Zatim je ostala trudna i nije se ustručavala reći mi u lice da im smetam. Onda je Maja saznala za obiteljske prstenove i napravila scenu zašto ti prstenovi još nisu na njenim rukama. Takve su scene bile svakodnevne.

Danas su mi rekli da idemo u trgovinu po dječje stvari. Ali ostavili su me na stanici u nepoznatom dijelu grada i otišli.

Nakon što je ispričala priču, baka je zaplakala. Juliji je također bilo teško zadržati suze… Kako netko može ostaviti vlastitu majku na ulici po zimi?

Od tog dana baka je ostala živjeti s Julijom. Nakon posla, dočekivala ju je s ukusnim krafnama ili piroškama. Zajedno su navečer gledale serije. Julija se jako vezala za tu dragu baku.

Jednog dana, Julija se vratila kući, ali televizor je bio jako glasan. Bilo je čudno jer bi ga baka uvijek stišala prije njenog dolaska. Julija je pregledala dnevni boravak, kuhinju, sobu — bake nije bilo. Samo su vrata kupaonice bila otvorena, a baka je ležala na podu.

Julija je odmah pozvala hitnu pomoć i policiju. Te večeri, baka je preminula.

Prošao je mjesec dana, a Juliji je na posao došao neki muškarac u skupom odijelu:

— Tko si ti, prevarantice? Kakvo pravo imaš uzeti ono što pripada meni? Natjerat ću te na sudu da mi sve vratiš!

Ispostavilo se da je baka prepisala svoj stan i obiteljske prstenove Juliji, dok su sin Kostja i njegova Maja ostali bez ičega.